Old fashion girl

Joj, bas je 'vako neko vreme bilo....fino, prolecno.

Upoznala sam ga u nekoj kafani, u koju inace ne izlazim, ali su me te veceri sestre nagovorile.Kafana ko kafana, sve je samo ''to'' nije, dakle, sund, sranje, ludovanje, gologuza pevacica, sladak klavijaturista, masa ljudi u transu i ja, izgubljena sa casom vina u rukama ne bi li mi pomoglo da zaboravim gde sam.Snimim njega, lep, zgodan...kako sam onako pijana mogla sta i videti, vino je videlo ne ja, isto ono vino koje mi je pomoglo da zaboravim atmosferu u kojoj sam bila.Ljubili se, razmenili brojeve, nasli se sutradan na picu.

Ajme, uveliko, vec on misli-decko mi...sta cu, poljubi on mene cim me je video.Vozimo se do Vuka, uhvati me za ruku...meni je to ko da me za sisu pipnuo..intimno bre, no aj....seli konacno, ja malko nesto progovorila, kad on poce' o devojci, ocu, sestri....opet devojci koja se uskoro udaje, pa o majci koja ga je napustila, pa opet o bivsoj devojci.Ja, cutim, slusam, cekam da se ovo zavrsi, tragikomedija od mog sastanka.Rastasmo se, hvala Bogu...zvao je sutradan, pisao, odgovarala sam smajlicima.

E sada pitate se vi sta ja tu kenjuckam i zasto...e pa, ne mozete ni pretpostaviti sta je sve bilo u mom zivoticu...za svojih 30.godina dosta toga preziveh...sada je doslo konacno vreme da zivim i 'vakvi sastanci mi ne trebaju.... 

Vino, sjebalo si me u proceni.

Ne ponovilo se.

Volim kuće prizemljuše krastavih zidova

Sa dvorištima krcatim starudijama,

Umesto oblakodera i apartmana

U kojima se budim i spavam.

Muškatle u prozorima i u loncima na tufne

Više volim od imitacija, od veštaka.

Ja sam staromodna cura

Što više voli vespe umesto automobila.

Tandrkanje tramvaja i kloparanje parnjače,

Više od zvižuka mlaznjaka.

Puteljke umesto avenija i bulevara,

Kojima moje potpetice odzvanjaju.

Ja sam staromodna cura

Što voli miris opranog veša

Koga vetar naduvava

Do moga lica, preko moga nosa

I sve ono što veje iz prethodnog života.

Ja sam staromodna cura

Još slušam longplejke i tipkam Oliveti,

Govorim hvala, izvinite, molim.

Volim da mi dasa pripali cigaretu

Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,

Da me svlači krpicu po krpicu.

Ja sam staromodna cura

Što voli kič scene sa zalascima sunca,

Modne žurnale i porodične albume,

Od okretnih igara ”stiskavac” jedino razumeju.

Ja sam staromodna cura,

Ne zujam i ne skitaram kojekuda,

U kući dreždim povazdan,

Ko glineni ćup sušeći se na promaji

Samoće i zadovoljstava,

Mamurna od snova.

Ja sam staromodna cura

O ljubavi i strasti malo šta znam

Devičijeg srca rođena udovica,

Pod čijim nogama život kulja

Kao para iz šahta

Koju  zaobilazim brzim koracima.

Ja sam starodmodna cura

Ne kupujem po sniženoj ceni

Ni osmehe ni svilu.

Ne nosim mini suknje i dekoltee,

Bilo bi to lako oružje za nekog

Ko je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna cura

Što se kuva u sopstvernom loncu

Marke hoću-neću.

Kao keruša sama ližem sopstvene rane,

Umreti skoro neću.

Ja sam staromodna cura

Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,

Možete me mazati na hleb.

Al’ s medom se uvek dobije malo otrova,

Ljubavi u smrtonosnim dozama.

Ja sam staromodna cura

Žuljas me kao nova cipela

Koju moram izuti, promeniti,

Za jednog udobnog ko patika

Ili razgaženog ko susetkina sandala.

Ja sam staromodna cura

Dobra sam prema muškarcima,

Kao prema onim koji se plaše mraka,

Lifta i prelaska ulice van pešačkog prelaza.

Sa njima volim da idem u bioskop

I gledam nove filmove na stari način,

Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,

Dok mi odabrani zavlače ruku ispod suknje.

Ja sam staromodna cura,

Drevna ko Kartagina,

Minimalno oštećena zubom vremena.

Muzejski komad koga nema na aukciji.

Pipanje je dozvoljeno.

Uzmi ili ostavi.

Radmila Lazić